Krenite od toga šta najčešće poslužujete: predjela, grickalice ili desert, jer se od toga razlikuju idealan prečnik i dubina. Za predjela i tapas korisni su plitki mali tanjiri koji omogućavaju lako deljenje i preglednost. Za deserte je često bolji tanjirić sa blago podignutim obodom koji zadržava mrvice i prelive.
Prvi korak je da odaberete veličinu prema porciji koju želite da izgleda uredno, a ne „izgubljeno“ na tanjiru. Za umake, začine i sitne dodatke birajte najmanje tanjiriće ili mini posudice, kako se sos ne bi razlivao. Rizik prevelike površine je da male porcije deluju skromno, dok premali tanjiri otežavaju sečenje kolača ili serviranje voća.
Zatim odlučite da li vam je potrebna ravna ploha ili tanjirić sa udubljenjem. Plitki modeli su odlični za suve grickalice, kanapee i kekse, jer se lako hvataju i slažu. Udubljeni tanjirići pomažu kod sočnijih zalogaja, ali mogu otežati aranžiranje ako su previše duboki.
Glazirani mali tanjiri su praktični za predjela sa uljem, prelivima ili čokoladnim sosom jer se lakše peru i manje upijaju mrlje. Prednost je i to što često imaju ujednačenu površinu pogodnu za elegantno posluženje deserta. Potencijalni rizik je klizavost vrlo sjajne glazure, pa je dobro proveriti stabilnost kada se tanjiri stavljaju jedan na drugi.
Ručni rad donosi karakter: nepravilni obodi i suptilne razlike čine da i jednostavne grickalice izgledaju posebno. Takvi keramički tanjirići mogu biti odlični kao dekorativni mali tanjiri, ali i za svakodnevno posluženje. Rizik je neujednačenost dimenzija u setu, što može smetati kod slaganja u ormarić ili pri pranju u mašini ako nema dovoljno prostora.
Minimalistički mali tanjiri sa čistim linijama dobro funkcionišu kada želite da hrana bude u fokusu, naročito kod deserta sa jasnim oblicima. Prednost je što se lako kombinuju sa različitim šoljama, činijama i većim tanjirima. Mana može biti osetljivost svetlih, mat površina na tragove pribora, pa je korisno birati završnu obradu koja se lako održava.
Rustični keramički tanjirići sa teksturom i toplim tonovima lepo prate predjela poput sireva, maslina i pečenog povrća. Oni vizuelno „podnose“ sitne mrvice i prirodne nepravilnosti hrane, pa posluženje deluje opušteno. Rizik je da grublja tekstura može zadržavati tragove sosa u porama ako nije dobro glazirana, zato je pametno proveriti osećaj pod prstima i način održavanja.
Ako često pravite kombinacije umaka i dipova, uvrstite posebne tanjiriće za sosove koji imaju centralno udubljenje ili povišeni obod. To olakšava kontrolu porcije i smanjuje šanse da se sos pomeša sa suvim grickalicama na istom tanjiru. Loša strana je dodatni broj komada u kuhinji, pa razmislite da li vam više odgovara multifunkcionalni tanjirić srednje dubine.
Kod setova malih tanjira razmislite o nameni: jednobojni set olakšava serviranje u većem društvu, dok miks boja može pomoći da gosti lakše prate šta je čije. Prednost seta je ujednačen izgled stola i lakše dopunjavanje, ali proverite da li se komadi mogu slagati bez klimanja. Takođe je korisno da set pokrije barem tri uloge: mali tanjiri za posluženje, desertni mali tanjiri i tanjirići za začine.
Na kraju, testirajte praktičnost kod kuće pre većeg okupljanja: stavite tanjiriće u mašinu za sudove i proverite da li se dobro peru i suše. Isprobajte serviranje jedne grickalice, jednog tapasa i jednog deserta da vidite da li obod i prečnik „rade“ u praksi. Ako se tanjiri previše klizaju, lako se flekaju ili zauzimaju previše mesta, bolje je zameniti nekoliko ključnih komada nego gomilati nove.